Било је времена када је умотавање хране значило да се то ради на ручни начин - ручно. Био је то дуг процес и доста ресурса. Далеко другачије од онога што сада радимо, ово је паковање машина за храну. Што значи да то раде машине, а не људи и много брже.
Концепт паковања помоћу машине за храну постоји последњих 200 година. Пре много година у далекој земљи Бруклина у Њујорку — ово је била та справа, аутоматска машина за прављење папирних кеса која се отварала да пусти брашно да се напуни, а затим их затварала у те смеђе кесе. Ово је био велики корак напред! Али проћи ће још неколико деценија, тек 1950-их, када је било какво право прихватање већег паковања машина за храну достигло критичну масу и почело да мења природу нашег пословног односа са...конзумеризмом.
Морали би ручно да умотају сву храну пре него што их преузму машине. Требало је сатима и многим људима тако... време = новац! Данас су машине за храну дале компанијама могућност да пакују храну у много већем капацитету. На тај начин, они могу да продају прехрамбене производе по нижој цени и да и даље остварују фер профит – добит ће и за фирме и за купце!
Паковање које је свесно хране унутра, у сваком другом случају давно прошло — тј. „паметно“ паковање које вам говори да више не прождирете своје остатке ако је предуго стајало на полици или се конгреси одвијају свуда у близини.
Сада направите декомпозицију корак по корак како се паковање заправо изводи на машинама за храну. Затим се храна сипа у машину, која је савршено дозира за сваку порцију. Затим цео хлеб претуче у врећу, у облику вреће. Коначно, уређај се затвара да запечати ваше јело свеже и здраво. Опет, да, СВЕ то раде машине тако да људи не морају ручно да раде, они такође троше мање времена и труда.
Иако се на тржишту рачунарског хардвера могу покренути неке иницијативе да будемо пажљиви када су у питању апликације за навођење на ћелији, паковања за храну од стране неиндустријских група заправо нису понудила одличан лек за корист корисника. Пластична амбалажа је штетна по животну средину, али и даље постоји у огромним количинама. Кесе завршавају на депонијама, кутије се избацују, а конзервама треба хиљаде година да се разграде.
Одређене компаније предузимају кораке да реше овај проблем коришћењем одрживог паковања. Лакша амбалажа—тако мање простора за дно лопатица—и смањење отпада: успоставили су двосмерни приступ у решавању проблема. На тај начин можемо спасити Земљу и јести храну умотану у роботе у једном згодно упакованом паковању.